Šibenski leksikon: Dokono čejade nije za držati ga u kući, a ima ih danas ki blata

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Divaniti – razgovarati na divanu, šta se na turskon zvalo kanapej, a i misto di se u ono vrime sastajala turska vlada; u Šibeniku se najviše znalo divaniti u Varošu, oli na Škopincu i Plišcu, s nogu, priko zida oli u prolazu

Diver - brat od muža

Divertimenat – zabava, čašćenje, veseje

Dočin - dok

Dočukati - doznati

Dodijati – dosaditi i Bogu i vragu

Dokono čejade – bresposleno, neradišno, štufo svega, čejade koje nije za držati ga u kući (a ima ih danas na sve bande, ki blata)

Dolac - kvart u Šibeniku, koji je s donje bande omeđen rivon i mandročima, s gornje Ulicon Jurja Dalmatinca, a sa obe bande zidinama, i to s istoka onima šta su se izgubile kroz više kuća od Kaštela prama katedrali, a sa zapada s onima šta ih Dolačani zovu druge zidine, jerbo stoju uzbok Malon mandroču, dočin prve, još starije, zidine stoju uzbok Kvartiru; U Docu se u njegovo vrime govorilo cakavski (c a ne č oli ć) i bavilo ribarenjen oli intradama na Srimi i gori prama Prukjanu; najslavniji stanovnik Doca u svoje je vrime bija Juraj Dalmatinac, čija je kuća u Ulici Jurja Dalmatinca, na broju 17 i danas živa.

Dolče garbo - finije su kuvarice znale i ribi, i praščevini, i divjači, da ugodu svojima, domećati šalšu šta bi bila dolče garbo; to oće kasti, da su domećale cukar rastopjen u soku od lemuna oli u raslavjenoj kvasini, pa u sve jošter mećale i suve grožđice, kore od naranče i teke kanele. Da bi se cila ta šalša dobro ugustila, u sve bi se usulo i žlicu brašna, pa mišalo kolko triba.

Dolibiti se – primakniti se, došujati se odostraga